Царево ново одело

Београд 21.03.2012.

Некада давно живео један цар који је желео да му један много познати кројач сашије неко много скупо одело. И после много перипетија и условљавања најзад цар убеди тога преваранта да дође на његов двор и да му сашије ново одело. И би тако. Дође преварант и почни да шије одело. И шије он одело од јутра до сутра, дан и ноћ. Дворани док је он спавао ишли су на прстима да га случајно не би узнемирили, кувар је сваки пут када је спремао неко ново јело добијао алергије на нервној бази страхујући да се кројачу којим случајем не свиди јело, деца нису смела да се играју док је кројач радио на оделу да га којим случајем не би узнемирили. И после јако дуго времена и много одрицања несрећног народа заврши преварант одело. И дође дан да се цар покаже у новоме оделу. Дуго се цар облачио, навлачио а народ је са нестрпљењем чекао да види свога цара у новоме оделу. И коначно изађе цар потпуно го. После првога шока, поче народ да хвали ново одело како је лепо, како је модерно, како су боје прекрасне све док не наиђе једно дете које у својој наивности и искрености не повиче ЉУДИ ПА ЦАР ЈЕ ГО.

Какву везу има ова прича са нама. Па има. Наша несрећна влада која је заузела своје позиције 2008 године решила је да за народ сашије ново одело. Дала се она у потрагу за кројачем диљем света и гле нађе једног који је држао кројачку радњу у Вашингтону али имали су срећу нису морали да иду чак тамо јер је имао своју канцеларију у Бриселу. И наравно као напредни ЕУропејци решише они да наруче ново одело. Али не лези враже овај кројач је много познат и као такав постави много услова да би се уопште могло узети у разматрање да он почне да ради ново одело. И тако и би. Донесе влада одлуку да је одело од стретешког значаја за народ и државу и да се мора постићи тај циљ - добијање новога одела. Скупштина донесе одлуку којом се осуђују "злочини" које је починио један од најнамученијих и најстрадалнијих народа у Европи који борећи се за свој опстанак у периоду од 01.01.1900. до 31.12.2000. године претрпео губитке од преко 2.500.000 људи, жена и деце. Затим донесе одлуку о независности дела своје државне територије у име демократије коју та територија није ни тражила и на крају у име неке реалности која уопште није реалност пристаде на губитак 15% своје територије која је императив опстанка истог народа и државе јер та територија представља душу народа који је на њози крвљу запечатио свој завет једноме Богу Оцу, Сведржитељу, Творцу неба и земље. Али се исплатило кројач је после много пренемагања пристао да прими поруџбину. Славили су ЕУропејци и славили, а народ је немо гледао вртећи главе у неверици знајући да је кројач најобичнија шарена лажа али да у овоме случају неће гола и боса остати влада и њени чланови, јер је владу запослио кројач, те да она након тога на намештеном тендеру упосли тог истог кројача који је намерио да узме меру народу и сведе га на ниво обичне руље.